Upoznavanje
petka1 | 25 April, 2014 02:55
Cao!
Citala sam vase blogove , svidjaju mi se , pa sam i ja odlucia da pocnem da pisem blogove. Ja cu pisati blogove na temu zdravlja , a ponekad mozda i neku drugu temu iskoristim za svoj blog. Ja sam imala zdrastvenih problema , i voljela bih da pokazem ljudima da treba da imaju vjeru u sebe i da ce na kraju sve biti kako Bog presudi. Vidim da se i ne bavite nesto previse sa temom zdravlja , najvise sam blogova procitala na temu mode. Milslim da je ljudima u nasoj danasnjoj svetskoj situaciji bitnije zdravlje , i da im je mnogo bitniji novac od kojeg ce da prehranjuju svoju porodicu , a ne da taj isti novac trose na razne modne detalje.Nisam bas nesto vjesta u pisanju , ali kada znam o cemu treba da pisem fokusiram se na to i napisem onako kako mislim da je najbolje. Nadam se da mi necete zamjerit ako ponekad nesto pogresim jer kao sto rekoh nisam vjesta , a i nemam iskustva u pisanju. Nocas cu vam ukratko ispricati od cega sam ja bolovala , a onda cu vam u narednim blogovima pisati detaljno o svojoj bolesti , i o svemu sto sam prezivjela dok sam se lecila.Isto tako odgovaracu na vasa pitanja ili pisati na temu po vasoj zelji , ukoliko je to u mojoj mogucnosti.
Sada sam u periodu puberteta. Prije mjesec dana napunila sam 16.godina. U mom detinsjstvu je sve bilo savrseno i kao iz bajke do moje osme godine. Iako nisam jedinica , nego pored sebe imam i jos tri sestre i brata , roditelji nas nikad nisu razdvajali niti dopustili da nam ista hvali u djetinjstvu. Prema nama su se ponasali kao da je svako od nas jedinac. Sve sto sam pozeljela kao i ostala djeca bilo nam je ostvareno. Ali mom srecnom djetinjstvu dosao je kraj u mojoj osmoj godini. Presudilo je ljeto 2006.godine , kada sam se vratila sa plaze. Razboljela sam se od ne tako retke bolesti , a i previse cudne za djeciji organizam. Moju bolest obicno boluju penzioneri , zbog slabljenja njihovog srca i umora. Tacnije ja sam se razboljela od bolesti WPW-sindroma(tahikardija/aritmija srca).WPW-sindrom je bolest srca, u kojoj mozete samo da se nadate da cete dobro proci kad vas uhvati napad. Mene su hvatali napadi sa skoro 400otkucaja srca u minuti.Kada bi me uhvatio napad moja majica bi se tresla kao kada stavite telefon na vibraciju na stomak. Nista to toliko nije bilo strasno , najstrasnije je bilo davanje infuzija i inekcija. Kad god su trebali da me ubodu nikad nisam pravila scenu , ali zato sebi u glavu napravim zestoku zurku. Kada sam se razboljela bila sam treci razred osnovne skole , u pocetku drugari iz odeljenja nisu shvatali moji problem sa srcem pa su me zezali , a ja bih padala u depresiju i od nervoze dobijala napade. Vremenom su shvatili da moja bolest nije za zezanje nego da treba da mi pomognu da prodjem prreko toga. Moja bolest nije bila samo moja , ona je bila i bolest moje porodice , mojih rodjaka , mojih prijatelja itd. Svakim danom imala sam sve vise napadala , ali nista mi drugo nije preostajalo osim da se borim. Borila sam se sa svakakvim ponizavanjima od strane pojedinih osoba , borila sam se sa tim da trideset ucenika svaki dan igra cas fizickog , a ja svaki cas fizickog provedem na klupi gledajuci ih , bilo je tesko odreci se igranja zmurke , vatalice , skolice , Sandukana boli glava , voznje bicikla ,ali sve sam ja to morala da bih sacuvala sebe.Svaku vrstu zamora i naprezanja su mi zabranili i nisam mogla preko toga.Da sam sve te upute izjegavala , mozda vam ovo nocas ne bih pisala.
Mislim da je ovo dovoljno da upoznate ukratko moju bolest.Pisite u komentare vase misljenje o ovome sto sam do sada napisala.
Pozdrav, do sledeceg pisanja!
Citala sam vase blogove , svidjaju mi se , pa sam i ja odlucia da pocnem da pisem blogove. Ja cu pisati blogove na temu zdravlja , a ponekad mozda i neku drugu temu iskoristim za svoj blog. Ja sam imala zdrastvenih problema , i voljela bih da pokazem ljudima da treba da imaju vjeru u sebe i da ce na kraju sve biti kako Bog presudi. Vidim da se i ne bavite nesto previse sa temom zdravlja , najvise sam blogova procitala na temu mode. Milslim da je ljudima u nasoj danasnjoj svetskoj situaciji bitnije zdravlje , i da im je mnogo bitniji novac od kojeg ce da prehranjuju svoju porodicu , a ne da taj isti novac trose na razne modne detalje.Nisam bas nesto vjesta u pisanju , ali kada znam o cemu treba da pisem fokusiram se na to i napisem onako kako mislim da je najbolje. Nadam se da mi necete zamjerit ako ponekad nesto pogresim jer kao sto rekoh nisam vjesta , a i nemam iskustva u pisanju. Nocas cu vam ukratko ispricati od cega sam ja bolovala , a onda cu vam u narednim blogovima pisati detaljno o svojoj bolesti , i o svemu sto sam prezivjela dok sam se lecila.Isto tako odgovaracu na vasa pitanja ili pisati na temu po vasoj zelji , ukoliko je to u mojoj mogucnosti.
Sada sam u periodu puberteta. Prije mjesec dana napunila sam 16.godina. U mom detinsjstvu je sve bilo savrseno i kao iz bajke do moje osme godine. Iako nisam jedinica , nego pored sebe imam i jos tri sestre i brata , roditelji nas nikad nisu razdvajali niti dopustili da nam ista hvali u djetinjstvu. Prema nama su se ponasali kao da je svako od nas jedinac. Sve sto sam pozeljela kao i ostala djeca bilo nam je ostvareno. Ali mom srecnom djetinjstvu dosao je kraj u mojoj osmoj godini. Presudilo je ljeto 2006.godine , kada sam se vratila sa plaze. Razboljela sam se od ne tako retke bolesti , a i previse cudne za djeciji organizam. Moju bolest obicno boluju penzioneri , zbog slabljenja njihovog srca i umora. Tacnije ja sam se razboljela od bolesti WPW-sindroma(tahikardija/aritmija srca).WPW-sindrom je bolest srca, u kojoj mozete samo da se nadate da cete dobro proci kad vas uhvati napad. Mene su hvatali napadi sa skoro 400otkucaja srca u minuti.Kada bi me uhvatio napad moja majica bi se tresla kao kada stavite telefon na vibraciju na stomak. Nista to toliko nije bilo strasno , najstrasnije je bilo davanje infuzija i inekcija. Kad god su trebali da me ubodu nikad nisam pravila scenu , ali zato sebi u glavu napravim zestoku zurku. Kada sam se razboljela bila sam treci razred osnovne skole , u pocetku drugari iz odeljenja nisu shvatali moji problem sa srcem pa su me zezali , a ja bih padala u depresiju i od nervoze dobijala napade. Vremenom su shvatili da moja bolest nije za zezanje nego da treba da mi pomognu da prodjem prreko toga. Moja bolest nije bila samo moja , ona je bila i bolest moje porodice , mojih rodjaka , mojih prijatelja itd. Svakim danom imala sam sve vise napadala , ali nista mi drugo nije preostajalo osim da se borim. Borila sam se sa svakakvim ponizavanjima od strane pojedinih osoba , borila sam se sa tim da trideset ucenika svaki dan igra cas fizickog , a ja svaki cas fizickog provedem na klupi gledajuci ih , bilo je tesko odreci se igranja zmurke , vatalice , skolice , Sandukana boli glava , voznje bicikla ,ali sve sam ja to morala da bih sacuvala sebe.Svaku vrstu zamora i naprezanja su mi zabranili i nisam mogla preko toga.Da sam sve te upute izjegavala , mozda vam ovo nocas ne bih pisala.
Mislim da je ovo dovoljno da upoznate ukratko moju bolest.Pisite u komentare vase misljenje o ovome sto sam do sada napisala.
Pozdrav, do sledeceg pisanja!
Generalna |
Permalink |
Komentari (2) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Jun 2025 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||